Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Priče iz Srbije

10 božijih zapovesti i njihova značenja

Autor Spomenka Maric
Autor Spomenka Maric

Deset Božjih zapovesti je skup zakona koje je Bog saopštio preko proroka Mojsija. Pročitajte kako glase božije zapovesti i detaljna objašnjenja šta one zapravo znače...

Izvor: Foto: Profimedia

Prva božija zapovest

JA SAM GOSPOD BOG TVOJ I NEMOJ IMATI DRUGIH BOGOVA UZA ME.

Ovo znači:

Jedan je Bog, i nema drugih bogova sem Njega. Od Njega dolaze sva stvorenja, Njime žive i k Njemu se vraćaju. U Bogu je sva moć i nema moći van Božje. I moć svetlosti, i vode i vazduha, i kamena jeste Božja moć.

Moć kojom mrav mili, riba pliva i ptica leti jeste Božja moć. Moć semena da raste i trave da diše, i čoveka da živi jeste Božja moć.

Sva moć je svojina Božja i sva stvorenja pozajmljuju svoju moć od Boga. Bog svakome pozajmljuje koliko hoće i uzima natrag kad hoće. Zato kad tražiš moći, traži je samo od Boga, jer Bog je izvor žive i strašne moći, i van toga izvora drugih nema.

I nemoj imati drugih bogova osim mene, zapoveda Gospod.

Na šta će ti drugi bogovi, ako imaš Gospoda Boga Savaota? Čim imaš dva boga, znaj, jedan od njih je đavo. A ti ne možeš služiti i Bogu i đavolu, kao što ne može jedan vo orati dve njive u isto vreme. Ne trebaju volu dva domaćina, jer će ga rastrzati; niti gori trebaju dva sunca, jer će je sagoreti; niti mravu trebaju dve kapi vode, jer će ga utopiti; niti detetu trebaju dve majke, jer neće imati nijedne. Ne trebaju ni tebi dva boga, jer nećeš biti bogatiji no siromašniji.

A ti ostaj sam sa tvojim jednim Gospodom Savaotom, u koga je sva moć, sva mudrost i sva dobrota, nepodeljena, neiscrpna, beskonačna. Njega jedinog poštuj, Njemu se klanjaj i Njega se boj. A kad Mu semoliš moli mu se ovako:

– Gospode Bože, Ti možeš imati bezbrojno mnogo stvorenja, no stvorenja Tvoja ne mogu imati više od Tebe jedinoga Boga svoga. Razagnaj, Bože dragi, sve moje ružne misli i snove o drugim bogovima kao što snažan vetar razgoni otrovni roj muva. Očisti moju dušu, osvetli je, raširi je,

Bože, i nastani se Ti jedini u njoj kao car u svojoj palati. To će mene podići, osnažiti, uljuditi, popraviti i osvežiti. Slava Ti i hvala, jedini istiniti Bože, koji se uzdižeš nad svima lažnim božanstvima kao visoka gora nad senkama u bari. Amin.

Druga božija zapovest

NE OBOŽAVAJ NIKAKAV LIK REZAN NITI IKAKVU SLIKU OD ONOGA ŠTO JE GORE NA NEBU ILI DOLE NA ZEMLjI, ILI U VODI I ISPOD ZEMLjE.

Ovo znači:

Ne obožavaj stvorenje kao stvoritelja. Ako si se već uzdigao na goru visoku, na kojoj si se sreo sa jedinim Gospodom Bogom, na što se obzireš na senke u bari pod gorom? Kad jedan čovek žudi da vidi cara i posle dugog truda uspe da izađe pred lice njegovo, na što se onda obzire levo i desno i gleda po slugama carskim? Možda se obzire levo i desno iz dva razloga: ili zato, što ne sme sam da stoji u prisustvu cara, ili pak zato, što misli, da mu sam car ne može pomoći?

No to još nije najcrnji greh. Najcrnji je greh, kad čovek obožava svoje sopstveno delo, napravu svoga mozga i svojih ruku. Divlji ljudi istešu sebi boga iz drveta, pa mu se onda klanjaju i mole. No divljim ljudima da se i oprostiti. Njihova divljina njih opravdava. Prema njima je pravi i večiti Bog milostiv i snishodljiv, te one molitve, koje oni upućuju svojoj napravi od drveta, On prima kao da su njemu upućene i šalje svoju pomoć i zaštitu neprosvećenoj deci svojoj.

Ako li jedan čovek usredsredi sve svoje misli i sve svoje srce na to da se digne nad drugim ljudima, da bude prvi, da prednjači pošto–poto, da se slavi od drugih, da se hvali od drugih, i ako smatra sebe boljim od svih ljudi, od svih stvari na nebu i na zemlji, onda je takav čovek sam sebi božanstvo, kome on žrtvuje sve. To je bolest duševna treće vrste.

Zaista, braćo, samo bolesne duše ne znaju za pravoga Boga. A zdrave su duše zdrave od svoga poznanja i priznanja pravoga i jedinoga Boga, koji je gospodar i vladalac svih rezbi i svih slika, i svih familija ljudskih, i svega zlata i srebra, i svih smrtnih ljudi na zemlji.

– Gospode Jedini, Tebe Jedinoga poznajem, priznajem i slavim: i kada mi dan otkrije svu krasotu Tvoju — kroz krasotu Tvojih dela — i kada se noć ogrne tamnim plaštom i ostavi mene samog s Tobom. AMIN.

Treća božija zapovest

NE UZIMAJ UZALUD IMENA GOSPODA BOGA SVOJEGA.

Ovo znači:

Kad se na nebu pomene ime Božje, nebesa se prigibaju, zvezde uvećavaju svoj sjaj, arhangeli i angeli počinju pevati: svjat, svjat, svjat Gospod Savaot, a svetitelji i bogougodnici padaju ničice. Ko se onda od smrtnih usuđuje pomenuti ime najsvetije bez trepeta duše i bez dubokog uzdisaja čežnje?

Kad je čovek na samrti, pominji mu koje hoćeš ime, nećeš ga ohrabriti niti mu mir duši povratiti. No kad mu pomeneš jedno jedino ime, ime Gospoda Boga, ohrabrićeš ga i povratićeš mu mir duši. I poslednjim svojim pogledom blagodariće ti na pomenu toga melemnog imena.

Kad čoveka iznevere srodnici i prijatelji, i oseti se sam u ovom beskrajnom svetu, i umoran na svom samačkom putu, pomeni mu ime Božje, i time kao da si mu dao poštapač otežalim nogama i rukama.

Kad navale na čoveka zli susedi, pa ga lažnim svedodžbama dovedu do okova i tamnice i pridobiju zle sudije za sebe a protiv pravednika, približi se stradalniku i šapni mu na uho ime Božje. Zaista u tom trenutku suze će poći na oči njegove, suze — mastilo nade i poverenja — i okovi teški učiniće mu se laki kao od lipova drveta.

Neki kujundžija seđaše u dućanu na tezgi i kujući neprestano upotrebljavaše ime Božje uzalud, ili kao kletvu ili kao uzrečicu. A hadžija neki slušaše sa ulice i duša mu se uzmuti. Pa viknu hadžija kujundžiju, da izađe napolje. A kad kujundžija izađe, hadžija se sakri. Vrati se kujundžija i nastavi kovati. Opet ga viknu hadžija, a kad kujundžija izađe, hadžija ćutaše i činjaše se nevešt. Vrati se kujundžija, malo srdit i nastavi kovati.

Opet ga viknu hadžija, a kad kujundžija izađe, hadžija opet ćutaše. Kujundžija, besan od ljutine, osori se na hadžiju:

– Vičeš li ti to mene, hadžijo i praviš šalu sa mnom kad ja imam pune ruke posla?

Odgovori hadžija mirno:

– Zaista, u Boga su punije ruke posla, pa si Ga ti više puta uzaludno viknu no ja tebe. Ko ima pravo više da se ljuti — Bog ili ti, kujundžijo?

A kujundžija se zastidi, vrati se u dućan pa podvi noge na tezgi i jezik u ustima.

Neka vam, braćo, ime Božje neprestano treperi, kao kandilo, u duši, u mislima i u srcu, no neka se ne diže do vrha jezika bez važnog i svečanog trenutka.

O prečudno ime Božje, kako si moćno, kako si lepo, kako si slatko! Neka bi umukla usta moja zanavek, ako bi te izgovorila nemarno, vodeno i uzaludno.

Četvrta božija zapovest

SEĆAJ SE DANA ODMORA DA GA SVETKUJEŠ; ŠEST DANA RADI I SVRŠI SVE SVOJE POSLOVE, A SEDMI DAN JE ODMOR GOSPODU BOGU TVOJEMU.

Ovo znači:

To znači da se radi šest dana, da se čini sve ono što pri-pada našem ovozemaljskom pozivu, a sedmi dan da se čuva kao SVETI za Boga tj. posvetiti ga za molitvu Bogu — u crkvi, za versku pouku i za pobožna dela.

U isto vreme Jevreji su praznovali subotu, a Hrišćanska Pravoslavna Crkva svetkuje nedelju — dan Hristovog Vaskrsenja, u čast i spomen na najznačajniji događaj,jer je Vaskrs praznik nad praznicima.

Peta božija zapovest

POŠTUJ OCA TVOJEGA I MATER TVOJU, DA TI DOBRO BUDE I DA DUGO POŽIVIŠ NA ZEMLjI.

Ovo znači:

Petom zapovešću Gospod Bog nam naređuje da poštujemo roditelje svoje i za to nam obećava srećan i dug život.

Poštovati roditelje znači: ljubiti ih, poštovati ih, ne žalostiti ih ni rečima ni postupcima, slušati ih, pomagati im u naporima, brinuti se o njima, kada se oni nalaze u nekoj nuždi, a posebno u vreme njihove bolesti i starosti, takođe moliti se za njih Bogu, kako dok su živi, tako i posle smrti.

Greh nepoštovanja roditelja je veliki greh. U Starom zavetu, ko vređa oca ili majku, kažnjava se smrću (Mark. 7, 10; Izl. 21, 16).

Uporedo sa roditeljima, mi smo dužni da poštujemo i one, koji u bilo kom obliku, zamenjuju naše roditelje. Tim licima se mogu smatrati: pastiri i duhovni oci, koji se brinu o našem spasenju, učeći nas veri i moleći se za nas; starešine građanske, koje se brinu o našem mirnom životu i štite nas od ugnjetavanja i pljačke; vaspitači, učitelji i dobrotvori, koji se staraju da nas uče i da nam daju sve dobro i korisno; i uopšte, starije po uzrastu, koji imaju životno iskustvo i stoga mogu da nam daju dobar savet. Zato greši onaj ko ne uvažava starije, a posebno starce; ko se sa nepoverenjem odnosi prema njihovom iskustvu, ravnodušno, a nekada sa podsmehom reaguje na njihova zapažanja i pouke, smatrajući ih „zaostalim“ ljudima, a njihova shvatanja i poglede „zastarelim“.

Još u Starom zavetu Gospod je rekao kroz Mojsija: „pred licem sedoga ustani i poštuj lice starca, i boj se Gospoda Boga tvojega“ (3 Mojs.19, 32).

Ali ako bi se desilo, da roditelji ili starešine traže od nas bilo šta protivno veri i Zakonu Božijem, tada smo dužni da im kažemo, kako su rekli apostoli starešinama judejskim: „sudite, je li pravo pred Bogom da slušamo vas više nego Boga“ (Dela. 4, 19). I dužni smo da pretrpimo za veru i Zakon Božiji sve, što bi zatim sledilo.

Na sledećoj strani pročitajte ostalih pet zapovesti.

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...