Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Dečiji svet

Polazak u školu, igra i učenje: kada je pravo vreme da vaš mališan pođe u školu

Autor Milica Gudzulic
Autor Milica Gudzulic

Pitanje koje izaziva polemike: deca u Severnoj Irskoj kreću u školu sa 4 godine, u Engleskoj sa 5, u Nemačkoj sa 6, a u nekoliko evropskih zemalja kao što su Finska, Danska i Švedska sa navršenih 7 godina!

Izvor: Foto: Profimedia

Uzrast kada mališani polaze u prvi razred, tako, varira od države do države, pa deca u Severnoj Irskoj, na primer, kreću u školu sa 4 godine, u Engleskoj sa 5, u Nemačkoj sa 6, a u nekoliko evropskih zemalja kao što su Finska, Danska i Švedska sa navršenih 7 godina. 

Ovakve različitosti u pristupima temelje se na drugačijim situacijama sa kojima se suočavaju zemlje. 

To su, pre svega, pružanje i troškovi nege deteta, istorijska tradicija, dok se neke zemlje vraćaju i na zakone protiv eksploatacije dece i dečijeg rada koji su bili na snazi u 19. veku. 

VIŠE: Šta da radite ako dete ima izražen strah od škole

Takođe, važno je pomenuti da sve pomenute zemlje imaju kao opciju predškolsko obrazovanje koje nije obavezno, ali koje može biti toliko popularno da skoro sva deca učestvuju u njemu. Prošlog meseca više od 100 naučnika i stručnjaka iz ranog obrazovanja napisalo je pismo u kome se osuđuje pristup britanske vlade ranom obrazovanju dece.

Naime, oni su bili uvereni da tako rani polazak u školu, gde je fokus na ocenjivanju uspeha dece, prilično štetan za decu. U isto vreme, predlagali su da bi mališani trebalo više da u ovom uzrastu posvećeni igri baziranoj na učenju i otkrivanju. 

Oni su takođe izrazili zabrinutost činjenicom da su pristupi vladinih zvaničnika u vezi sa predškolskim ustanovama previše usmereni na pripremu dece za formalna ograničenja u učenju, koja su neophodna kada deca krenu u školu.

Takođe, primedba se odnosila i na to je fizički, društveni, emocionalni i kognitivni razvoj dece otežan, jer deca nemaju pristup aktivnoj i kreativnoj igri na otvorenom prostoru. Drugim rečima, obrazovni sistem se previše fokusira na informacijama i savlađivanju veština pisanja i čitanja, nego što deci dozvoljava da istražuju, imitiraju i razvijaju svoje društvene veštine kroz igru. 

Deo rešenja bi mogao da bude taj da deca kasnije polaze u školu, uz vrtiće koji pružaju kvalitetno obrazovanje bazirano na igri:

Deca koja polaze u školu sa šest ili sedam godina – posle nekoliko godina kvalitetnog obrazovanja u vrtićima – ostvaruju bolje rezultate tokom školovanja kao i viši nivo dobrobiti.  Uspeh skandinavskih obrazovnih sistema ukazuje na to da mnogi problemi koje se uporno javljaju u engleskom obrazovanju – kao što su dubok jaz između ostvarenih rezultata bogate i siromašne dece, problemi sa pismenošću dečaka, i pitanje polaska u školu dece koja su rođena na leto, mogu da se reše ako se iz korena promeni razmišljanje naše politike ranog obrazovanja.’

Moje iskustvo u vezi sa učenjem dece od 2 godine čini me pomalo skeptičnom. Učenje kroz igru u ranim godinama je bez sumnje od izuzetne važnosti za sve aspekte razvoja naše dece. Mnogo puta sam viđala decu koja su započinjala svoje formalno obrazovanje u školama kada očigledno nisu bila spremna za to, a opet, sa druge strane, viđala sam i mnogo dece koja su u uzrastu oko 3 godine voljna i spremna za savladaju formalnije akademske zadatke (na jedan interaktivan, uravnotežen način) kao što su učenje slova, glasova i brojeva.

Šteta je da se ovako nešto ne podstakne, kada su neka deca već tako očigledno motivisana da uče i kada im njihov razvoj to omogućava. 

Igra je jedan od osnovnih načina učenja... pročitajte na drugoj strani teksta!

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...