Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Psihologija

Psiholozi objašnjavaju: kako nastaje strah od bliskosti u ljubavi i kako ga pobediti

Autor Jasmina Glišić
Autor Jasmina Glišić

Odakle potiče strah od bliskosti i kako razviti sposobnost da ostvarimo zreo i stabilan odnos ljubavi...

Izvor: Foto: Profimedia

Strah od bliskosti se često obrađuje u romanima, stručnoj literaturi, na seansama psihoterapeuta, i u nekoj tački razvoja u glavi skoro svakoga bića. Danas, ovaj socijalno uslovljeni strah još je više rasprostranjen, a moderno doba mu izuzetno pogoduje, moglo bi se čak reći - hrani ga.

I obrnuto, tamo gde je manjak ljubavi i bazične sigurnosti u osnovnoj ćeliji društva - porodici, tamo je odlično tle za ekspanziju potrošačkog društva, jer se ta osnovna ljudska potreba da voli i da bude voljen, mora nečim nadomestiti a praznine „popuniti".

Odakle potiče, kako se razvija, na koje načine se sve nosimo sa strahom od bliskosti, i „čemu sve to", pokušaću da u ovom članku odgovorim. Takođe, pokušaću i da odgonetnem kako ga razrešiti i šta time dobijamo.

Za početak, zašto je to uopšte važno?

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se sastoji od pet grupa potreba a to su, od najniže do najviše, fiziološke potrebe, potrebe za sigurnošću, potrebe za pripadnošću, potreba za uvažavanjem, i potreba za samoostvarenjem.

Potrebe za pripadnošću uključuju potrebu da se ostvarimo u prijateljstvu, porodici, da ostvarimo partnersku bliskost.

PROČITAJTE JOŠ: Alternativne metode lečenja i opuštanja: Ai Chi pokreće energiju ljubavi

Zadovoljenjepotreba sa četiri niža nivoa pomaže osobi da raste i razvija se kao ljudsko biće.Osnovna pretpostavka je da se više potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon što su zadovoljene, većinom ili potpuno, sve potrebe nižeg nivoa. Takođe, kada se jedna potreba zadovolji, opada značaj njene motivacione uloge, a druga brzo zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvek teže da zadovolje neku potrebu.

A šta je bliskost kad je se toliko plašimo?

Odnos bliskosti nastaje kada ostvarujemo emotivnu vezu i razmenu sa drugom osobom i podrazumeva uzajamnost, međusobnu naklonost,međusobno poverenje, međusobno davanje i primanje osećanja, međusobnu posvećenost.

Bliskost je osećanje koje nastaje kada drugu osobu pustimo u naš intimni prostor. Odnos bliskosti nastaje kada ostvarujemo emotivnu vezu i razmenu sa drugom osobom i podrazumeva uzajamnost, međusobnu naklonost,međusobno poverenje, međusobno davanje i primanje osećanja, međusobnu posvećenost. Zrela bliskost podrazumeva da u svemu tome ostanemo na optimalnoj distanci, ne ugrožavajući ni sebe ni drugu osobu u tom odnosu i ostvarujući mogućnost da oboje zadovoljimo i onu potrebu sa vrha hijerarhije, potrebu da se ostvarimo i razvijemo do pune mere svojih potencijala.

Naša prva iskustva o bliskosti sežu u najranije detinjstvo i simbiotsku vezu sa majkom, koja o bebi brine, voli je, neguje, zadovoljava sve njene potrebe. Zatim, značajni mogu biti, ne više simbiotski, i odnosi sa drugim osobama u primarnoj porodici. To može biti opet odnos sa majkom, ali i sa drugim roditeljem, bratom, sestrom, nekom drugom značajnom osobom.

Razvojno gledano, svaka osoba se u nekoj fazi svog odrastanja i ulaska u oprobavanje partnerskih odnosa suočava sa ponovnom željom za „stapanjem" sa drugom osobom, za povratkom u prijatnost simbioze. Razvoj i njegovi zakoni nas dalje nužno vode do toga da ovu želju prevaziđemo kao neadekvatnu, kao „kontra-rešenje", ali ono što nužno proizlazi kao posledica ove želje jeste potreba-strah dilema. Potreba da se u odnosu stopimo sa drugom osobom predstavlja rizik da će drugi da nas „proguta" i da ćemo u tom odnosu izgubiti sebe, a takođe izaziva i strah od toga da možemo biti povređeni ili odbačeni. Ovaj strah se još više komplikuje ukoliko smo u ranom detinjstvu neki od odnosa sa značajnim osobama doživeli kao povređujuće, bolne, koje nismo razrešili, završili, u kojima nismo pronašli adekvatne obrasce reagovanja i koji nas još uvek tište.

PROČITAJTE JOŠ: 6 tajni srećnih ljubavnih veza: koje su rečenice značajnije za ljubav od "Volim te"

Izvor: Foto: Profimedia

Kako sve to izgleda u praksi?

1. Prvo neadekvatan izbor partnera

Dakle, dolazimo na početak. Želimo da osetimo ljubav, da budemo voljeni, želimo da uživamo u plodovima bliskosti, koje se istovremeno i plašimo. Dakle, od starta smo u jednoj ambivalentnoj poziciji, cilj nas i privlači i odbojan nam je. Naravno, neke osobe će jednostavno izbegavati ulazak u bliske odnose. Naša tema ovde su „plašljive hrabriše" koji će se ipak usuditi.

Nameće se značajno pitanje, pitanje izbora partnera. Mnogi će reći da je to pitanje sudbine, Božje volje, astroloških aspekata,... ljudi to vide na različite načine. Psiholozi će ipak ostati na stanovištu da partnere biramo mi sami, kao i da u ovom izboru možemo da pronađemo onih „hiljadu zašto, hiljadu zato". IZBOR partnera smo napravili među hiljadama ljudi oko nas i za to smo imali određene razloge, svesne ili nesvesne.

Kako sve uspevamo da se „nagodimo" sa sobom i izaberemo?! Neke osobe često ulaze u veze na daljinu. Time značajno smanjuju sopstveni strah samim postavljanjem druge osobe na fizički značajnu distancu. Ako nije to, onda recimo može se desiti da izaberemo osobu koja je emotivno nedostupna i izbegava bliskost, pa ćemo morati da se „jurimo". Zatim, neke osobe će ući u vezu sa nekim ko nije slobodan, ko je u braku ili vezi, ili ima neku nerazrešenu vezu od ranije, koja će se uvući i u taj novi odnos taman toliko da stalno pravi „bezbednu" distancu. Može se desiti i da biramo nekoga ko po nekoj značajnoj osobini, ili nekom svom dubokom uverenju, nekoj pripadnosti grupi, nečemu dakle što je integrisani deo te ličnosti i čega se osoba ne bi odrekla, nikako ne bi mogao da bude naš životni izbor. Biće nam onda odličan izbor da manje osećamo strah. Ovo su sve primeri i može ih biti još, ali je dovoljno za ilustraciju.

2. Potom brzanje i nerealno predstavljanje

Dakle, našli smo „plen" koji treba „uloviti". Ko bi uopšte čekao da se odnos razvija polako i da ide svojim tokom, kad nam već u startu izaziva onolike bojazni. Bolje je da mi malkice upletemo prstiće i „poguramo stvar". Kako se to bolje radi nego zavođenjem, tom starom, drevnom veštinom, čvrsto ukorenjenom u ljudskom rodu, a danas tako visoko vrednovanom u svim modernim magazinima i časopisima. Zavesti osobu koju smo izabrali, u prevodu bi značilo „uloviti i zarobiti svoj plen". Najbolji način da to uradimo jeste da postanemo fantazija te druge osobe. Naime, većina ljudi ima nekakve svoje predstave o idealnoj, romantičnoj ljubavi. Kada se fokusirate na „svoj plen", vrlo ćete lako „iščitati" između redova koji je sadržaj tih predstava. Krenućete da zavodite upravo plasirajući one delove sebe koji savršeno odgovaraju toj predstavi, a ostavljajući one druge delove sebe nevidljivim, ostavljajući drugoj osobi taman toliko prostora da u sve praznine i nedorečenosti koje ima o vama, može da projektuje i ubaci svoju fantaziju o idealnoj „drugoj polovini".

PROČITAJTE JOŠ: Numerologija emocija: izračunajte njegov ljubavni broj

Paralelno sa tim procesom, odigrava se i obrnuti, kao odraz u ogledalu. Sviđa nam se slika sebe koju vidimo u oku druge osobe, sviđa nam se tolika opčinjenost i zaljubljenost, i želimo slepo da verujemo da smo konačno našli osobu koja nas neće napustiti, koja će ostati. Da to što bolje potkrepimo, umesto da realno i celovito sagledavamo osobu preko puta, zanemarujemo sve što bi nam moglo smetati ili što nam se ne dopada, a fokus držimo samo na onome što nam se sviđa i odgovara. Radimo istu stvar, „punimo" svoju fantaziju.

Na sledećoj strani pročitajte zašto dolazi do razočarenja u vezi i kako da ostvarimo zreo partnerski odnos i ljubav!

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...