Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdravlje

KADA VISOK PRITISAK IZAZIVA INFARKT: šta je esencijalna hipertenzija i koji su njeni uzroci

Autor Zaklina Milenkovic
Autor Zaklina Milenkovic

Visok krvni pritisak muči svakog drugog čoveka u Srbiji!

Izvor: Foto: Shutterstock, Profimedia

Mnogo je situacija kada se osećamo malaksalo, bez energije, teško, "slomljeno"... Tada obično krivimo hipertenziju za sve što nam se dešava.

Ali, sami smo krivi. Pritisak u velikoj meri zavisi od toga kako se ponašamo prema svom telu. Arterijska hipertenzija je veoma rasprostranjena kardiovaskularna bolest, od koje boluje četvrtina opšte svetske populacije. Može se reći da je to bolest sa epidemijskim karakterom, od koje boluje 26,4 odsto svetske odrasle populacije - 26,6 odsto muškaraca i 26,1 odsto žena. Procenat obolelih od hipertenzije raste sa godinama, posebno posle 50. godine, i tada zahvata preko 50 odsto populacije.

Povezane vesti

Prema podacima, oko 46,8 odsto stanovništva Srbije boluje od povišenog krvnog pritiska. Kada se te cifre uporede sa podacima iz sveta, vidi se da je procenat obolelih u našoj zemlji prilično visok. Zato je Udruženje za hipertenziju Srbije krenulo u određivanje prevalence (procene učestalosti, to jest raširenosti bolesti), odnosno procenta obolelih od hipertenzije u našoj zemlji. Za sada nemamo podatke koliko je tačno mladih obolelo. Žene do menopauze manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, ali tokom menopauze i nakon nje postaju rizičnija grupa od muškaraca (smanjenje estrogena je glavni krivac). Žene koje su pre menopauze imale niže vrednosti pritiska, u menopauzi često postaju hipertenzivne (promene u lučenju hormona su glavni krivac za to). Povećavaju im se i vrednosti lipida u krvi (dve trećine žena na Zapadu između 40. i 64. godine života ima povišen holesterol u krvi), a i gojaznost (abdominalni tip) je takođe pokretač pritiska.

Povezane vesti

U starijem dobu, i kod muškaraca i kod žena (posle 50. godine života), obično se javlja sistolna hipertenzija (povišene vrednosti gornjeg pritiska), a zbog aterosklerotičnih procesa na krvnim sudovima se smanjuje elastičnost krvnih sudova. Povišen pritisak kod žena posle 50. godine života čak šest puta povećava rizik da obole od koronarne bolesti, a kod muškaraca tri puta. Zato žene u starijem životnom dobu moraju da obrate pažnju na nefarmakološku terapiju, što uključuje: redovne šetnje, prestanak pušenja, korekciju telesne težine, konzumiranje manje slane hrane, unošenje manje masne i slatke hrane, kao i alkohola. Naravno, veoma je važno da se redovno kontrolišu i uzimaju propisanu terapiju.

Povezane vesti

Ni mladi nisu pošteđeni

Ranije se hipertenzija više vezivala za stariji uzrast, ali sada nije tako. Svakim danom se sve više povećava broj obolelih među mladima, čak i kod dece školskog uzrasta. Razlog porasta esencijalne hipertenzije (hipertenzija nepoznatog uzroka) u ovoj starosnoj skupini najverovatnije leži u načinu života: više sedenja za kompjuterom, smanjena fizička aktivnost, konzumiranje brze hrane, slane hrane, mnogo grickalica (koje su, takođe, slane), energetski napici, odlazak u teretane gde se nestručno obavljaju fizičke vežbe, bez prethodnog lekarskog pregleda i stručnog nadzora za pravilno izvođenje vežbi. Na porast broja obolelih u grupi radno sposobnog stanovništva, gde se sve češće srećemo sa takozvanom radno zavisnom hipertenzijom, odnosno povišenim vrednostima pritiska na radnom mestu. Glavni uzrok za nastanak ove vrste hipertenzije jeste - stres.

Šta nam diže pritisak?

Da biste uspešno "kontrolisali" vrednosti pritiska, važno je da osluškujete svoj organizam i ne uskraćujete mu - zdrav život. Brojni su faktori rizika koji utiču na nastanak povišenog arterijskog krvnog pritiska: gojaznost, povišene vrednosti masnoća u krvi (holesterol i trigliceridi), neadekvatna ishrana, posebno povećan unos soli, energetska pića, veći unos alkohola, pušenje, narkotici, fizička neaktivnost i stres.
To su sve faktori na koje možemo da utičemo, i da bukvalno sprečimo nastanak povišenog krvnog pritiska. Nažalost, često zaboravljamo na to. Ne smemo da zaboravimo ni uticaj genetike, to jest nasleđe zapisano u genima. Ako su roditelji imali hipertenziju, deca češće obolevaju od povišenog krvnog pritiska. Na gene za sada ne možemo da utičemo. Ali, ako se na vreme sprovedu preventivne mere, možemo da sprečimo nastanak hipertenzije koja je i genetski uslovljena.

Izvor: Foto: Shutterstock, Profimedia


Preventiva je uvek najbolji lek

Kao i kod svakog drugog oboljenja, i u ovom slučaju je veoma značajna prevencija. Zato ne budite lenji, već učinite sve da sprečite nastanak povišenog krvnog pritiska. Naročito je važno da se osobe koje imaju povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska pravilno hrane. Pre svega, da ne jedu slanu hranu: do pet grama soli je dozvoljen dnevni unos, ali mora da se obrati pažnja da i u industrijski obrađenoj hrani ima soli, što je i glavni razlog preteranog unosa soli hranom - čak 78 odsto prekomernog unosa soli potiče od industrijski prerađene hrane. Takođe, da ne unose velike količine ugljenih hidrata i masti, jer to može da utiče na nastanak gojaznosti. Neophodno je i da svakodnevno šetaju od 45 do 60 minuta, da prestanu da puše i umereno konzumiraju alkohol - jedno do dva žestoka pića, ili 150 do 300 mililitara vina, ili 350 do 700 mililitara piva (jedno od ovih pića i prva brojka se odnosi na žene, jer su one osetljivije na dejstvo alkohola). Pored toga, da ne koriste energetska pića i izbegavaju stresne situacije - više smeha može samo da koristi.

Skriveni simptomi tihog ubice

Osoba koja ima povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska, najčešće nema nikakve simptome, pa je to glavni razlog zbog čega se arterijska hipertenzija naziva "tihi ubica. Neke osobe imaju nespecifične simptome: žale se na glavobolju - potiljačnu, temenu ili čeonu, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u sredogruđu (kao da imaju neki teret na grudima). To je razlog zašto se ova bolest dugo ne prepoznaje, ili se otkrije slučajnim merenjem i nalazom povišenih vrednosti. Nekada se otkrije tek kada nastupe komplikacije kao što su infarkt srca, moždani udar, poremećaj srčanog ritma, promene na perifernim krvnim sudovima, oboljenje bubrega, promene na očnom dnu.

Povezane vesti

Ne može se reći koliki je hipertenzivni "staž" potreban, odnosno posle koliko godina od pojave povišenog krvnog pritiska nastaju ozbiljne komplikacije. Za nastanak komplikacija su opasne oscilacije u vrednostima pritiska, odnosno njegovi skokovi i padovi. Zna se da su nagli jutarnji skokovi pritiska povezani sa češćom pojavom infarkta srca, kao i šloga: 54 odsto šlogova i 47 odsto srčane slabosti su posledica povišenog pritiska, a 26 odsto dijaliza je posledica neadekvatno lečenog povišenog pritiska.

Nekada se prvo otkriju komplikacije, a pacijent i ne zna da je imao povišen pritisak, jer nije imao simptome i nije ga merio. Zato je potrebno da se bar jednom godišnje izmeri pritisak kod mlađih, a kod osoba srednjeg životnog doba na šest meseci. Po potrebi i češće, ako je neko u porodici imao povišen pritisak, ili ako ima neke druge faktore rizika, kao što su: gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost, povišene masnoće i šećerna bolest.

Tekst: Žaklina Milenković

Izvror: Lepa & Srećna

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...