Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zdravlje

Urinarne infekcije

Autor Ana Dodig
Autor Ana Dodig

Mali je broj žena koje bar jednom u životu nisu imale urinarnu infekciju, prepoznatljivu po učestalom mokrenju, često izuzetno neprijatnom i bolnom.

Izvor: Foto: Shutterstock

Urinarne infekcije mogu da dobiju kako muškarci tako i žene, mada usled anatomskih razlika češće oboljeva „nežniji pol”. Ženski urinarni kanali su mnogo kraći a urinarni otvor veoma je blizu rektuma i vagine. Zbog ovoga postoji veći rizik da se bakterije koje se nađu u ovim delovima tela provuku kroz urinarni kanal do bešike.

Simptomi urinarnih infekcija.

Osobe sa urinanim infekcijama imaju čestu potrebu da mokre. Mokrenje je najčešće praćeno peckanjem i bolom, a infekcije su takođe praćene i čestom noćnom potrebom za pražnjenjem bešike. Infekcija gornjeg dela urinarnog trakta, koja se razvija u bubregu, može imati dosta neprijatnije simptome, kao što su bolovi u donjem delu leđa ili sa strane, ispod rebara, zatim povremeno jak bol u stomaku, povišena temperatura (iznad 38 stepeni), topla koža, crvenilo kože, izraženo znojenje i povraćanje, mučnina, malaksalost, krv u urinu...

Najčesći uzroci urinarnih infekcija.

Zdrave osobe sa jakim imunim sistemom uglavnom nemaju problema da se izbore sa invazijom bilo koje bakterije. Međutim kada stres, bolest, fizička povreda, ili loša i nepravilna ishrana oslabe imuni sistem, bakterije lako pobede odbrambene ćelije i dolazi do urinarne infekcije. Trudnoća, menopauza i seksualni odnosi takođe mogu da povećaju rizik i dovedu do infekcija urinarnog trakta.

Ešerihija koli (escherichia coli), bakterija koja normalno živi u debelom crevu, najčešći je izazivač urinarnih infekcija, mada neki virusi, gljivice i paraziti takođe mogu da napadnu urinarni trakt. U većini slučajeva bakterija se prenese u urinarni trakt iz debelog creva ili vagine. Zdrave osobe sa jakim imunitetom uglavnom je izbace mokrenjem i bez većih posledica. Izazivači infekcije mogu da budu i herpes simplex virus tipa 2 (HSV-2), kandida, kao i parazit trihomonas koji se prenosi seksualnim putem.

Dijagnostika i lečenje.

Infekcije se mogu dijagnostikovati pregledom urina uz ostale laboratorijske analize, kao što su -sedimantacija, leukociti, leukocitna formula, fibrinogen i CRP (protein čiji povišen nivo u krvi ukazuje na postojanje infekcije). Urinarne infekcije se leče uroantisepticima, tj. lekovima koji zaustavljaju rast bakterija, ili antibioticima, koji ih ubijaju. Nije dobro samoinicijativno uzimati antibiotike već bi se trebalo konsultovati sa lekarom. Uz to se savetuju i uzimanje veće količine čaja i odmor.

Saveti za smanjenje rizika od upale.

  • pijte mnogo vode, i to bar osam čaša dnevno.
  • nikada nemojte ignorisati potrebu za mokrenjem, jer uzdržavanje omogućava bakterijama da se razmnožavaju.
  • rizik od upale možete smanjiti i konzumacijom nezaslađenih sokova od aronije, borovnice i brusnice, kao i redovnom konzumacijom vitamina C.
  • uvek je bolje tuširanje nego sedenje u kadi, a oni koji, ipak, vole da uživaju u kupki, ne bi trebalo da u vodi sede duže od 30 minuta.
  • izbegavajte penušave, uljne kupke i jake sapune.
  • obavezno regulišite stolicu i time sprečite pojavu novih infekcija.
  • genitalije perite spreda unatrag.
  • često menjajte higijenske uloške.
  • izbegavajte korišćenje tampona.
  • izbegavajte nošenje (pre)uskih pantalona.
  • mokrite svaka dva do četiri sata.
  • mokrite pre i posle polnog odnosa.
  • donji veš perite blagim deterdžentima.
  • nosite pamučno donje rublje što je češće moguće, ili bar tokom noći.

Vesna Stanimirović

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...